Данас, 18.02.2017. на задушнице,од стране клира Викаријата, одржан је помен палим борцима за ослобођење Ирига 1944. године који су сахрањени на грчкомалском гробљу у Иригу, и њиховом капетану Лазару Јаношевићу.

Међу 22 ослободиоца налазе се и руски борци, који су сахрањени у заједничкој гробници.

Фотографије са помена можете погледати на страници https://www.facebook.com/vikarijat/posts/1848762612070225.

Слава им и вечно хвала што су дали своје животе за ослобођење фрушкогорске престонице! Амин.

ПРЕНОСИМО: сајт http://www.duhovnaizgradnja.com/stranice/tekstovi/duhovni_biseri/izreke_svetog_Antonija.htm

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sveti Antonije Veliki (251 - 356) je rodonačelnik i patrijarh sveg hrišćanskog monaštva,..., neprevaziđeni ideal monaškog života i podvižništva.

• Dok je avva Antonije jednom sjedio u pustinji, napade na njega čamotinja i veliko pomračenje pomisli. I govoraše Bogu:"Gospode, htio bih da se spasem ali mi ne daju pomisli. Šta da radim u žalosti svojoj? Kako da se spasim?" Pa izašavši malo napolje ugleda Antonije nekog nalik na sebe, kako sjedi i radi, pa onda ustaje sa posla i moli se, i opet sjeda i plete uže, onda ponovo ustaje na molitvu. A to bijaše anđeo Božiji poslan za popravku i ukrepljenje Antonija. I ču anđela kako kaže: "Ovako radi i spašćeš se." A on čuvši ovo mnogo se obradova i ohrabri. I postupajući tako spašavaše se.

• Isti avva Antonije ispitujući dubine sudova Božijih pitaše govoreći: "Gospode kako to da neki umiru maloljetni a neki u dubokoj starosti? I zašto da neki siromaše, a drugi se bogate? I kako to da se bogate nepravedni, a siromaše pravedni?" Dođe mu glas koji govoraše: "Antonije, pazi na sebe samog; ovo su sudovi Božji i nije ti od koristi da ih upoznaš."

• Upita neko avvu Antonija govoreći:"Čega treba da se držim da bih ugodio Bogu?" I odgovorivši starac reče:"Ono što ti zapovjedim, drži: ma gdje išao imaj uvijek Boga pred očima; bilo što radio ili govorio imaj svjedočanstvo iz Svetoga Pisma; mjesto na kom se nastaniš, ne napuštaj brzo. Ovo troje drži i spašćeš se."

• Reče avva Antonije avvi Pimenu da je ovo veliki podvig čovjekov: da svoju grešku osjeća pred Bogom kao svoju, i da bude spreman za iskušenje do posljednjeg daha.

• On isti reče: "Niko nekušan ne može ući u carstvo nebesko. Jer je rečeno: Uzmi iskušenja i niko neće biti spašen ."

• Upita avva Pamvo avvu Antonija:"Šta da radim?" Reče mu starac: "Ne uzdaj se u svoju pravdu niti žali za onim što je prošlo i budi uzdržljivog jezika i stomaka."

• Reče avva Antonije:"Vidjeh sve vražije (satanine) zamke razapete po zemlji. Pa uzdahnuvši rekoh:Ko je taj koji će im izbjeći? I čuh glas koji mi govoraše:S mirenoumlje ."

Драга браћо и сестре,
Данас обележавамо Међународни дан жртава холокауста. Те трагедије у људској историји, овог дана су се сетили широм света. На велику жалост, и после више од седам деценија, на интернету и у другим средствима масовних комуникација појављује се све више људи који релативизују страдања која су задесила територију европског континента: неки их преувеличавају, а неки умањују до најмањих могућих граница.
Али (!)... било коју бројку тј. „верзију“ људских страдања прихватили, због ових или оних околности или личних уверења, не смемо заборавити на те милионе људи и њихове животе. Због каквог то циља им се десило оно што је тешко и поновити? Смрт – само ради смрти, убиства – само ради убистава, насиље – само ради насиља.
И таква пракса није нова за човечанство, није настала у прошлом веку.... Још на страницама Библије, на самом почетку Старог завета, срећемо бројне сличности са трагедијама холкауста. Односно, када брат устане на брата. Када један човек, или један народ, жели да се узвиси над другим.
Али, и тада, и сада, и увек, сваком човеку јесте и биће остављена могућност избора: да ли почитини зло, страдање, погром....или доносити мир и доброту.
Одређено време уназад, уведен је појам „психолошког холокауста“. И заиста, са њим се сусрећемо свакодневно, чак и у савременом друштву, које тобоже почива на антифашизму. Или би само на папиру требало да почива на тим вредностима?... Ти притисци, психолошке тензије и понижења која једни људи задају другима – у породици, у дечијим вртићима, у школама, на факултетима, на послу, па и у црквама – причињавају бол и страдање. Уколико је разлог томе узвишавање самог себе над другим, као напреднијег, моћнијег, бољег – утолико горе.
И понекад, сада већ често, такве идеје прелазе у религиозни (али не истински религиозни, него се само укалупе у одређену религију, а то „укалупљивање“ врше неки далеко утицајнији људи од обичних, искрених верника), или прелазе у политички односно идеолошки мотивисани екстремизам.
Данас немамо права да заборавимо дешавања од пре само неколико деценија, од тих страшних збивања, те горчине, те катастрофе. Немамо права да будемо странци за те страдалнике – наше ближње, да будемо равнодушни или незаинтересовани, као да се то никада није десило...
Закључили бисмо речима из Књиге пророка Исаије, о обећањима датим јудејском (израиљском), изабраном народу: (Ис. 25:4)“ Јер си био крепост убогом, крепост сиромаху у невољи његовој, уточиште од поплаве, заклон од жеге, јер је гнев насилнички као поплава која обаљује зид.“ (Ис. 60:18,19)“ Неће се више чути насиље у твојој земљи ни пустошење и потирање на међама твојим; него ћеш звати зидове своје спасењем и врата своја хвалом. Неће ти више бити сунце видело дању, нити ће ти сјајни месец светлити; него ће ти Господ бити видело вечно и Бог твој биће ти слава.“ (Ис. 30:18,19)“ А зато чека Господ да се смилује на вас, и зато ће се узвисити да вас помилује; јер је Господ праведан Бог; благо свима који Га чекају. Јер ће народ наставати у Сиону, у Јерусалиму; нећеш више плакати, доиста ће те помиловати кад повичеш; чим те чује, одазваће ти се.
Наш Бог – није Бог нереда и анархије, него Бог реда и мира! Наш Бог – није Бог рата и страдања, него Бог доброте!
Желимо да више никада, на овој нашој лепој планети, нашем једином и заједничком месту у Васиони – не буде крвопролића, и никада више се не деси таква или слична Шоа! (на хебрејском – катастрофа, велика несрећа)
Молимо се и залажимо свим силама, уз помоћ Господа, да нам Небо буде увек мирно и чисто!

Милошћу Божијом, дана 21.1.2017. у 16h у цркви св. Кристофора у Рабу, за презвитера при Генералном викаријату надбискуп Леонардо је заредио влч. Риналда Музгу.

Овим чином, старокатолички верници у Словенији и словеначка мањина у Аустрији (Корушка) коначно су добили дуго очекиваног свештеника.

Дон Риналду желимо обиље успеха на њиви Господњој, у радости и истрајности унутар провинције св. Кристофора, у којој ће службовати као надбискупов повереник. Аксиос!

страница влч. Риналда: https://www.facebook.com/rinaldo.diricchardi?fref=ts