У складу са изменама у црквеној организацији Провинције св. Метода и њеном поделом на три аутономне провинције, са додатним овлашћењима,
Надбискуп - ординариј је 30.01.2017. године донео Одлуку о изменама и допунама постојећег Црквеног устава Викаријата.

Овом приликом, објављујемо пречишћени текст Устава, који можете пронаћи овде: 
ЛИНК

Подсећамо јавност да Викаријат, у складу са својом мисијом, не врши никакву наплату црквених обреда које обавља: крштења, парастоси, сахране и др. - дакле, цене свих обреда су 0,00 динара.

СВЕТИ СВМУЧ. ХАРАЛАМПИЈЕ, епископ магнезијски 
(прославља се 23.02.2017. по грегоријанском календару)

- кратко житије и народна веровања -

Према житију, овај хришћански светитељ је рођен око 85. године, а умро је 198. године. По црквеном предању, војници су Харалампију живом одрали кожу, али га нису поколебали у његовој вери. 

Пре него што су небески анђели узели његову душу у своје руке, свети старац се помолио Богу за све људе, да им Бог да телесно здравље и душевно спасење и да им умножи земаљске плодове. Стога, Великомученик Харалампије важи за једног од светаца - чудотворних исцелитеља, као што су Свети Козма и Дамјан, Свети Пантелејмон, Свети Трифун и др.

У бугарској традиционалној култури се светац, још познат и као Хараламби или Аралан бег, слави као господар свих болести, а посебно најстрашније међу њима – куге, а исто тако и као заштитник пчелара. Познато је да је од раног Средњег века па све до средине 19. века „црна смрт,“ како су још звали кугу, харала Старим континентом, а њена велика смртност објашњава зашто су многи градови и села остали без становника. 

Данас, 18.02.2017. на задушнице,од стране клира Викаријата, одржан је помен палим борцима за ослобођење Ирига 1944. године који су сахрањени на грчкомалском гробљу у Иригу, и њиховом капетану Лазару Јаношевићу.

Међу 22 ослободиоца налазе се и руски борци, који су сахрањени у заједничкој гробници.

Фотографије са помена можете погледати на страници https://www.facebook.com/vikarijat/posts/1848762612070225.

Слава им и вечно хвала што су дали своје животе за ослобођење фрушкогорске престонице! Амин.

ПРЕНОСИМО: сајт http://www.duhovnaizgradnja.com/stranice/tekstovi/duhovni_biseri/izreke_svetog_Antonija.htm

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sveti Antonije Veliki (251 - 356) je rodonačelnik i patrijarh sveg hrišćanskog monaštva,..., neprevaziđeni ideal monaškog života i podvižništva.

• Dok je avva Antonije jednom sjedio u pustinji, napade na njega čamotinja i veliko pomračenje pomisli. I govoraše Bogu:"Gospode, htio bih da se spasem ali mi ne daju pomisli. Šta da radim u žalosti svojoj? Kako da se spasim?" Pa izašavši malo napolje ugleda Antonije nekog nalik na sebe, kako sjedi i radi, pa onda ustaje sa posla i moli se, i opet sjeda i plete uže, onda ponovo ustaje na molitvu. A to bijaše anđeo Božiji poslan za popravku i ukrepljenje Antonija. I ču anđela kako kaže: "Ovako radi i spašćeš se." A on čuvši ovo mnogo se obradova i ohrabri. I postupajući tako spašavaše se.

• Isti avva Antonije ispitujući dubine sudova Božijih pitaše govoreći: "Gospode kako to da neki umiru maloljetni a neki u dubokoj starosti? I zašto da neki siromaše, a drugi se bogate? I kako to da se bogate nepravedni, a siromaše pravedni?" Dođe mu glas koji govoraše: "Antonije, pazi na sebe samog; ovo su sudovi Božji i nije ti od koristi da ih upoznaš."

• Upita neko avvu Antonija govoreći:"Čega treba da se držim da bih ugodio Bogu?" I odgovorivši starac reče:"Ono što ti zapovjedim, drži: ma gdje išao imaj uvijek Boga pred očima; bilo što radio ili govorio imaj svjedočanstvo iz Svetoga Pisma; mjesto na kom se nastaniš, ne napuštaj brzo. Ovo troje drži i spašćeš se."

• Reče avva Antonije avvi Pimenu da je ovo veliki podvig čovjekov: da svoju grešku osjeća pred Bogom kao svoju, i da bude spreman za iskušenje do posljednjeg daha.

• On isti reče: "Niko nekušan ne može ući u carstvo nebesko. Jer je rečeno: Uzmi iskušenja i niko neće biti spašen ."

• Upita avva Pamvo avvu Antonija:"Šta da radim?" Reče mu starac: "Ne uzdaj se u svoju pravdu niti žali za onim što je prošlo i budi uzdržljivog jezika i stomaka."

• Reče avva Antonije:"Vidjeh sve vražije (satanine) zamke razapete po zemlji. Pa uzdahnuvši rekoh:Ko je taj koji će im izbjeći? I čuh glas koji mi govoraše:S mirenoumlje ."