Драга браћо и сестре,
Данас обележавамо Међународни дан жртава холокауста. Те трагедије у људској историји, овог дана су се сетили широм света. На велику жалост, и после више од седам деценија, на интернету и у другим средствима масовних комуникација појављује се све више људи који релативизују страдања која су задесила територију европског континента: неки их преувеличавају, а неки умањују до најмањих могућих граница.
Али (!)... било коју бројку тј. „верзију“ људских страдања прихватили, због ових или оних околности или личних уверења, не смемо заборавити на те милионе људи и њихове животе. Због каквог то циља им се десило оно што је тешко и поновити? Смрт – само ради смрти, убиства – само ради убистава, насиље – само ради насиља.
И таква пракса није нова за човечанство, није настала у прошлом веку.... Још на страницама Библије, на самом почетку Старог завета, срећемо бројне сличности са трагедијама холкауста. Односно, када брат устане на брата. Када један човек, или један народ, жели да се узвиси над другим.
Али, и тада, и сада, и увек, сваком човеку јесте и биће остављена могућност избора: да ли почитини зло, страдање, погром....или доносити мир и доброту.
Одређено време уназад, уведен је појам „психолошког холокауста“. И заиста, са њим се сусрећемо свакодневно, чак и у савременом друштву, које тобоже почива на антифашизму. Или би само на папиру требало да почива на тим вредностима?... Ти притисци, психолошке тензије и понижења која једни људи задају другима – у породици, у дечијим вртићима, у школама, на факултетима, на послу, па и у црквама – причињавају бол и страдање. Уколико је разлог томе узвишавање самог себе над другим, као напреднијег, моћнијег, бољег – утолико горе.
И понекад, сада већ често, такве идеје прелазе у религиозни (али не истински религиозни, него се само укалупе у одређену религију, а то „укалупљивање“ врше неки далеко утицајнији људи од обичних, искрених верника), или прелазе у политички односно идеолошки мотивисани екстремизам.
Данас немамо права да заборавимо дешавања од пре само неколико деценија, од тих страшних збивања, те горчине, те катастрофе. Немамо права да будемо странци за те страдалнике – наше ближње, да будемо равнодушни или незаинтересовани, као да се то никада није десило...
Закључили бисмо речима из Књиге пророка Исаије, о обећањима датим јудејском (израиљском), изабраном народу: (Ис. 25:4)“ Јер си био крепост убогом, крепост сиромаху у невољи његовој, уточиште од поплаве, заклон од жеге, јер је гнев насилнички као поплава која обаљује зид.“ (Ис. 60:18,19)“ Неће се више чути насиље у твојој земљи ни пустошење и потирање на међама твојим; него ћеш звати зидове своје спасењем и врата своја хвалом. Неће ти више бити сунце видело дању, нити ће ти сјајни месец светлити; него ће ти Господ бити видело вечно и Бог твој биће ти слава.“ (Ис. 30:18,19)“ А зато чека Господ да се смилује на вас, и зато ће се узвисити да вас помилује; јер је Господ праведан Бог; благо свима који Га чекају. Јер ће народ наставати у Сиону, у Јерусалиму; нећеш више плакати, доиста ће те помиловати кад повичеш; чим те чује, одазваће ти се.
Наш Бог – није Бог нереда и анархије, него Бог реда и мира! Наш Бог – није Бог рата и страдања, него Бог доброте!
Желимо да више никада, на овој нашој лепој планети, нашем једином и заједничком месту у Васиони – не буде крвопролића, и никада више се не деси таква или слична Шоа! (на хебрејском – катастрофа, велика несрећа)
Молимо се и залажимо свим силама, уз помоћ Господа, да нам Небо буде увек мирно и чисто!

Милошћу Божијом, дана 21.1.2017. у 16h у цркви св. Кристофора у Рабу, за презвитера при Генералном викаријату надбискуп Леонардо је заредио влч. Риналда Музгу.

Овим чином, старокатолички верници у Словенији и словеначка мањина у Аустрији (Корушка) коначно су добили дуго очекиваног свештеника.

Дон Риналду желимо обиље успеха на њиви Господњој, у радости и истрајности унутар провинције св. Кристофора, у којој ће службовати као надбискупов повереник. Аксиос!

страница влч. Риналда: https://www.facebook.com/rinaldo.diricchardi?fref=ts

Преносимо текст, тачније једно виђење везано за богојављенско пливање, епископа домодедовског Евтихија (Руска православна Црква), уз напомену да и неколико других епархија РПЦ такође брани верницима учествовање у пливању.
 
Потребно је, како каже Апостол, “испитивати духове”, те и у овом случају пажљиво размотрити - да ли је пливање за часни крст, на Богојављење, реликт сујеверја или има теолошки смисао?
 

“Да, против сам богојављенских купања. Зашто?
 
Прво. То је неизбежан ризик за здравље, који се чини сазнајно и добровољно. Ризик, који је противречан Јеванђељу. Христос одговара ђаволу који Га куша: „Написано је такође: „не искушавај Господа Бога свога““ (Мт, 4:7). Ако хоћеш да будеш следбеник Христов – не ризикуј ни живот ни здравље тада, када тај ризик нема виши циљ служења другима.
(Познати су случајеви када су се људи озбиљно разбољевали, и чак умирали након тог пливања) . Противречна је Јеванђељу и тврдња да „благодатна сила освећене воде неће дати да се нешто лоше деси“. Уколико се, пак, равнамо према овој тврдњи, то је исто као и да од Бога тражимо чудо. Шта је лоше у томе?! Ево шта говори Јеванђеље: „....и тражили су од Њега знамења са неба, искушавајући Га. И Он, дубоко уздахнувши, рече: зашто род овај тражи знамења?“ (Мк. 8:11-12); „...али Он им одговори: род лукави и прељуботворни тражи чуда“ (Мт 12:39; 16:4).
 
Друго. Купање у освећеној води противречи благоверном односу према великој светињи. Отворите „Настолну књигу за свештенослужитеље“ С. В. Булгакова: „Према освећеној води хришћани су од древних времена имали велику благоверност. Освећена вода назива се, у Православној цркви, великом агиазмом (тј. великом светињом). Ту светињу црква користи за окропљавање храмова и домова, даје да се пије итд...“ (издање 1913 г., стр. 21).
 

- Вести из црквене Провинције Св. Михајла - Русија
---------------------------------------------------------------------------


УСВОЈЕНА ОСТАВКА ДОСАДАШЊЕГ РУКОВОДИОЦА ЗАГРАНИЧНОГ ОКРУГА ЕВЕНГЕЛИЧКЕ ЛУТЕРАНСКЕ ЦРКВЕ А.В. РУСИЈЕ

 

Левушкан Павел Владимирович, у вези са добровољно поднетом молбом председнику Генералног Синода ЕЛЦ а.в. за разрешење са функције, због непостојања могућности даљег ефективног испуњавања обавеза руководиоца Заграничног црквеног округа ЕЛЦ а.в. због породичних обавеза, решењем Централне Конзисторије ЕЛЦ а.в. од 09.01.2017. године разрешен је са поменуте функције.

Изражавамо дубоку благодарност брату Павлу за плодотворни рад и непроцењиву помоћ указану Цркви, у периоду његовог службовања.

У исто време са увајањем оставке, Г. Павел је именован саветником Епископа ЕЛЦ а.в. за међународне односе.