У организацији београдског "Центра 9" - Одељења за толеранцију и међурелигијске односе, 8. јуна 2017. године у Београду, у Прес центру УНС, Кнез Михајлова 6/III, одржаће се стручни скуп под називом "ПРАВО НА ВЕРСКЕ СЛОБОДЕ".

Циљ стручног скупа је сагледавање и подизање свести о верским слободама код нас и у Европи, које су последњих година угрожене зарад тзв. толеранције и секуларне праксе савременог друштва.

Говорници су проф. др Џон Грац – дугогодишњи генерални секретар Међународног удружења за верску слободу (International Religious Liberty Association) из САД, Бранислав Дедић – дугогодишњи мисионар у Камеруну, мр Драшко Ђеновић – ген. секретар Центра 9 из Београда, проф. др Здравко Шорђан – директор Центра за толеранцију и међурелигијске односе при Центру 9 из Београда, др Драгутин Матак – Удруга за вјерске слободе Републике Хрватске, проф. др Горан Голубовић – Департман за психологију Филозофског факултета у Нишу, докторанд мр Александар Нинковић – директор Центра за нову евангелизацију београдске надбискупије, Касим Златић – имам Исламске заједнице у Србији и Илија Суботић – ђакон Православно - Старокатоличког генералног викаријата Св. Метода у Србији.

Стручни скуп ће се одржати од 9.30 до 16:30 часова с паузом за заједнички ручак у 13.00 часова.

линк: www.centar9.info

"Свако добро дело које се чини из љубави према Христу доноси благодат
Духа Светог. Ипак молитвом се то најлкше постиже, јер она је оруђе којим
увек располажемо. Може бити да ти хоћеш да идеш у цркву, али у твојој 
околини нема цркве; или хоћеш да уделиш сиромаху, али га не твоме путу не сретнеш;
или хоћеш да будеш непорочан, али твоја наклоност и твоја слабост пред 
замкама непријатеља учине да не нађеш у себи потребну снагу.

Зато је молитва увек и за сваког могућа: за богатог и сиромашног, за ученог и простог, за јаког
и слабог, за праведног и грешног. Сила молитве је бескрајна и више од свега другог 
она нам доноси благодат Духа Божијег. Молитва нас оспособљава да можемо да говоримо 
са милостивим и животодавним Господом.

Али ми треба да се молимо до оног момента 
кад Господ кроз своју благодат у нас сиђе. Кад је он у нама, молитва мора да пресане
јер је испуњена. ''Дођи и усели се унас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи
душе наше.'' Сад нас он учи даље шта треба да радимо.


Твоја цела наука се у томе састоји; стога усредсреди сву своју пажњу на то.
Одлазећи или долазећи, седећи или стојећи, на послу или у цркви, увек траба
твоје усне да понављају: ''Господе, Исусе Христе, помилуј ме грешног.''

Са овом молитвом у срцу ти ћеш наћи унутрашњи мир и чистоту душе и тела.
Кад ову молитву почнеш, сабери све унутрашње снаге духа и повежи их са моћима 
срца и истрај пажљиво док Господ не загреје твоје срце својом благодаћу и са тобом се
у једном једином духу сједини. Тада ће унутрашња молитва постати извор воде живе, која
непрестано тече и тебе непрестано храни и оживљава."

Свети еванђелист Марко беше пореклом Јеврејин, из племена Левијева, ученик светог апостола Петра и његов љубљени син у Духу Светом. Свети Петар га спомиње у својој посланици, говорећи: Поздравља вас црква с вама избрана у Вавилону, и Марко син мој (1. Петр. 5, 13). Син не по телу него по духу, рођен благовешћем и бањом светог крштења.

Свети Марко беше уврштен у лик светих Седамдесет апостола Христових. Најпре је пратио светог Петра, и био постављен од њега за епископа. А кад је с њим био у Риму, он на молбу верних написа Свето Еванђеље. Јер хришћани у Риму молише га да им напише оно што им је са светим Петром усмено казивао о Господу Христу. Он се одазва њиховој молби и написа Свето Еванђеље, и прво га показа самом апостолу Петру. Свети Петар га прочита и посведочи као истинито, и препоручи га свима да га читају и да верују ономе што је написано у њему.

Затим од светог апостола Петра би свети Марко послат најпре у Аквилеју на проповед Божје речи. а потом у Египат. И тако у Александрији свети Марко би и први проповедник Еванђеља и први епископ. Египат сав беше притиснут густим мраком незнабоштва, и идолопоклонства, гатарства и злоће. Но с помоћу Божјом свети Марко успе да посеје семе науке Христове по Либији, Амоникији и Пентапољу, и да их просветли светлошћу свете вере и Христу приведе.