Драга браћо и сестре,
 
Величанствено васкрсење Христово одиграло се након што је Он убијен на крсту. Мука и смрт догодили су се због свештеничке касте која Га није разумела, била је затворена за реч Божију, а у исто време – гле парадокса – „службено овлашћена“ да ту Реч објављује. То „службено овлашћење“ за објаву Речи од оних који је не разумеју, протезала се и пре доласка Христа, али и све до данас. Као континуитет тога, данас имамо хришћанске цркве које су „службено овлашћене“ да се међусобно не разумеју и гложе. И то је, драга браћо и сестре, реалност нашег хришћанства, које је постало Христова срамота: Христос је повезивао а његове цркве разједињују – опет парадокс!
 
Историја показује да нам није много помогла аргументована анализа теолошких цепидлака, нити молитве свештеника, нити научна испитивања. Зашто? Зато што немамо љубави, јер смо љубавни сиромаси.
 
Шта онда да радимо? Остаје нам да усмеримо цео свој живот на стварног Исуса Христа – не на неког „нашег“ Исуса, за разлику од тамо неког „њиховог“ Исуса. Само уколико у личној спознаји додирнемо стварност Христову, моћи ћемо Га примити и разумети. Христос Господин, који је пре више од две хиљаде година дошао на Земљу и био погубљен од стране свештеника (они су, барем, били иницијатори), васкрсао је опростивши свима. Уколико изнутра не додирнемо Христа, узалуд нам је све, наставићемо да делујемо као сиромаси љубави, чији су плодови већ добро познати.
Желим да вас, драга браћо и сестре, упутим на оно битно: да се Васкрсење догоди у вама. Тада ћемо схватити, у том божанском искуству, небески захват Бога према човеку. Одмакнимо се од сигурности у своја мишљења, ослободимо се заслепљености и спасимо се од своје егоцентричности – дајмо славу Богу, Оцу свемогућем, Оцу свега створеног!
 
Све то можемо милошћу Христовом, која је многима дала истинску радост живота и спознаје. Нека се оствари васкрсење Христово у свима вама, и увидите Божији план за довршење Свемира. Нека вам је срећан и благословен Ускрс, тај радикални преображај човека уз помоћ Бога!
 
У Рабу, пред Васкрс 2017. године
 
СТАРОКАТОЛИЧКИ АРХИЕПИСКОП,
+ ЛЕОНАРДО

Dana 19.03.2017. godine, u nedelju, održana je prigodna molitva za dušu g-đe Marije Jež, rođene von Senfner, koja je ovaj svet napustila prošle godine u Zagrebu, i u večnosti nastavila svoj život.

Pošto bi joj zemaljski 90. rođendan bio upravo 19.03.2017. godine, zato je toga dana i održana molitva za njenu dušu.

Neka joj se blagi Bog smiluje u večnosti i nastani njenu dušu gde pravednici nalaze pokoj. Večan joj spomen!

У складу са изменама у црквеној организацији Провинције св. Метода и њеном поделом на три аутономне провинције, са додатним овлашћењима,
Надбискуп - ординариј је 30.01.2017. године донео Одлуку о изменама и допунама постојећег Црквеног устава Викаријата.

Овом приликом, објављујемо пречишћени текст Устава, који можете пронаћи овде: 
ЛИНК

Подсећамо јавност да Викаријат, у складу са својом мисијом, не врши никакву наплату црквених обреда које обавља: крштења, парастоси, сахране и др. - дакле, цене свих обреда су 0,00 динара.

СВЕТИ СВМУЧ. ХАРАЛАМПИЈЕ, епископ магнезијски 
(прославља се 23.02.2017. по грегоријанском календару)

- кратко житије и народна веровања -

Према житију, овај хришћански светитељ је рођен око 85. године, а умро је 198. године. По црквеном предању, војници су Харалампију живом одрали кожу, али га нису поколебали у његовој вери. 

Пре него што су небески анђели узели његову душу у своје руке, свети старац се помолио Богу за све људе, да им Бог да телесно здравље и душевно спасење и да им умножи земаљске плодове. Стога, Великомученик Харалампије важи за једног од светаца - чудотворних исцелитеља, као што су Свети Козма и Дамјан, Свети Пантелејмон, Свети Трифун и др.

У бугарској традиционалној култури се светац, још познат и као Хараламби или Аралан бег, слави као господар свих болести, а посебно најстрашније међу њима – куге, а исто тако и као заштитник пчелара. Познато је да је од раног Средњег века па све до средине 19. века „црна смрт,“ како су још звали кугу, харала Старим континентом, а њена велика смртност објашњава зашто су многи градови и села остали без становника.