Nazastupljenije hrišćanske Crkve (po formalnom broju svojih pripadnika) danas predstavljaju jedne od najmanje popularnih institucija u Srbiji (verovatno i šire, ali zadržaćemo se na kanonskom području ovog Vikarijata).

Biti hrišćanski verski službenik u Srbiji, predstavlja jedno od najomraženih zanimanja u očima najvećeg dela javnosti (iako se, više po narodnim običajima nego po veri, crkveni službenici i dalje pozivaju da obave određene obrede - ali taj odnos više liči na poslovnu saradnju u kojoj se obavljena usluga plati - i to je to).

Razlog tome je jednostavan - u protekle dve-tri decenije crkva se "odrodila" od sopstvenog naroda, zatvorivši se pod stakleno zvono. 
U tom zvonu vladaju umnogome drugačiji uslovi života, koji važe uglavnom samo za verske službenike tj. sveštenike: finansijska sigurnost, zagarantovano "radno mesto", rešeno stambeno pitanje, dobar automobil, visoka primanja u odnosu na državni prosek itd. (Ne stavljajući, pritom, sve sveštenike u isti koš jer postoje i oni koji jedva preživljavaju, voze bicikl umesto automobila, nose stara i pohabana odela i mantije itd. ali su oni danas u pravoj manjini. O njima ovde nije reč.)

Međutim, van tog staklenog zvona u kojem obitava najveći deo sveštenstva, uslovi života su daleko suroviji - opšta finansijska kriza u narodu, nesigurnost radnih mesta, često neplaćen rad preko norme, male plate, socijalna nejednakost...

"А пошто мину субота, на освитку првог дана недеље, дођоше Марија Магдалина и друга Марија да осмотре гроб.
И гле, земља се затресе веома; јер анђео Господњи сиђе с неба и приступивши одвали камен од врата гробних и сеђаше на њему. 
А лице његово беше као муња, и одело његово бело као снег. А у страху од њега уздрхташе стражари, и постадоше као мртви. 
И анђео одговарајући рече женама: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде; јер устаде као што је казао. Ходите да видите место где је лежао Господ. 
И идите брзо и реците ученицима његовим да устаде из мртвих; и гле, он ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видети. Ето казах вам.
И изишавши брзо из гроба са страхом и радошћу великом похиташе да јаве ученицима његовим.
А кад иђаху да јаве ученицима његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Радујте се! А оне приступивши ухватише се за ноге његове и поклонише му се. 
Тада им рече Исус: Не бојте се; идите и јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видети.
А док оне иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило. А они саставши се са старешинама учинише веће, и дадоше војницима довољно новаца, говорећи: Кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га кад смо ми спавали. И ако то чује намесник, ми ћемо га уверити и вас ослободити бриге. А они узевши новце учинише као што беху научени. И разгласи се ова реч међу Јудејима до данас.
А Једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је заповедио Исус. И кад га видеше, поклонише му се; а неки посумњаше. 
И приступивши Исус, рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да све држе што сам вам заповедио; и ево, Ја сам с вама у све дане до свршетка века. Амин!"

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Χριστός Ανέστη εκ νεκρών, θανάτω θάνατον πατήσας και τοις εν τοις μνήμασιν, ζωήν χαρισάμενο

Драга браћо и сестре,
 
Величанствено васкрсење Христово одиграло се након што је Он убијен на крсту. Мука и смрт догодили су се због свештеничке касте која Га није разумела, била је затворена за реч Божију, а у исто време – гле парадокса – „службено овлашћена“ да ту Реч објављује. То „службено овлашћење“ за објаву Речи од оних који је не разумеју, протезала се и пре доласка Христа, али и све до данас. Као континуитет тога, данас имамо хришћанске цркве које су „службено овлашћене“ да се међусобно не разумеју и гложе. И то је, драга браћо и сестре, реалност нашег хришћанства, које је постало Христова срамота: Христос је повезивао а његове цркве разједињују – опет парадокс!
 
Историја показује да нам није много помогла аргументована анализа теолошких цепидлака, нити молитве свештеника, нити научна испитивања. Зашто? Зато што немамо љубави, јер смо љубавни сиромаси.
 
Шта онда да радимо? Остаје нам да усмеримо цео свој живот на стварног Исуса Христа – не на неког „нашег“ Исуса, за разлику од тамо неког „њиховог“ Исуса. Само уколико у личној спознаји додирнемо стварност Христову, моћи ћемо Га примити и разумети. Христос Господин, који је пре више од две хиљаде година дошао на Земљу и био погубљен од стране свештеника (они су, барем, били иницијатори), васкрсао је опростивши свима. Уколико изнутра не додирнемо Христа, узалуд нам је све, наставићемо да делујемо као сиромаси љубави, чији су плодови већ добро познати.
Желим да вас, драга браћо и сестре, упутим на оно битно: да се Васкрсење догоди у вама. Тада ћемо схватити, у том божанском искуству, небески захват Бога према човеку. Одмакнимо се од сигурности у своја мишљења, ослободимо се заслепљености и спасимо се од своје егоцентричности – дајмо славу Богу, Оцу свемогућем, Оцу свега створеног!
 
Све то можемо милошћу Христовом, која је многима дала истинску радост живота и спознаје. Нека се оствари васкрсење Христово у свима вама, и увидите Божији план за довршење Свемира. Нека вам је срећан и благословен Ускрс, тај радикални преображај човека уз помоћ Бога!
 
У Рабу, пред Васкрс 2017. године
 
СТАРОКАТОЛИЧКИ АРХИЕПИСКОП,
+ ЛЕОНАРДО

Dana 19.03.2017. godine, u nedelju, održana je prigodna molitva za dušu g-đe Marije Jež, rođene von Senfner, koja je ovaj svet napustila prošle godine u Zagrebu, i u večnosti nastavila svoj život.

Pošto bi joj zemaljski 90. rođendan bio upravo 19.03.2017. godine, zato je toga dana i održana molitva za njenu dušu.

Neka joj se blagi Bog smiluje u večnosti i nastani njenu dušu gde pravednici nalaze pokoj. Večan joj spomen!